Nedavno sam imala veoma upečatljiv san. U njemu se pojavljuje žena sa pletenicama – ličila je na Mongolku. U ruci drži luk i strelu i želi da me ubije. Ja stojim ukopana u mestu, u neverici, i gledam je uplašeno. U momentu kada kreće prema meni, pojavljuje se momak moje drugarice i ubija je. Naizgled, gotova priča...Međutim, postoje sitnice koje začuđuju. U snu ima krvi, ali se ne vidi jasno. Krv u snu me nije previše uznemirila. U mojim snovima gotovo nikad nema surovih scena, pa je ovaj san izuzetak. Neobično je i to što sam ovog momka videla dva puta u životu i to su ugalvnom bili kratki susreti.
Nakon buđenja, java mi je donela novo iznenađenje. Dok sam vozila auto, razmišljala sam o svom snu i stigla do raskrsnice na kojoj se na biciklu pojavio moj spasilac iz sna. Na toj raskrsnici su se ukrstili san i java.
Postoji, dakle, ekvivalentnost unutrašnjeg i spoljašnjeg, onoga što se dešava u mojom snovima, u mojim mislima i onoga što se dešava pred mojim očima u stvarnosti. Ova ekvivalentnost me upućuje na misao da je sve na svetu povezano. Spoznaja o povezanosti svega na svetu neizostavno stvara osećanje sopstvene bezbednosti. A na kraju - ovaj san otvara mnoga moja pitanja...
